OMČA

Bojan Đorđević – OMČA je rođen 1981. godine u Beogradu. Diplomirao je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Jedan je od osnivača Kolektiva Mubareć i grupe Art Brut Serbia.

Da krenemo od početka, kada si počeo da se baviš umetnošću?

* Od 2000. godine kada sam počeo da radim fanzin LIKRA, kolaž fetiš.

Tada si upisao fakultet i počeo da studiraš Istoriju umetnosti. Da li je to uticalo da se oprobaš u umetnosti?

*Da, hteo sam da dam svoj doprinos.

Ali taj doprinos je u stvari jaka kritika i negiranje umetnosti ?

*Da, ali sam prihvatio neka načela iz istorije umetnosti, dadaizam, Šviters i kasnije Dišan. S druge strane, voleo sam secesiju, tu lepu stilizaciju. Moji kolaži su ipak bili stilizovani, nisu bili haotični.

Ubrzo posle fanzina započeo si seriju geometrijskih i stilizovanih kolaža u maniru pop arta.

*Pop art je najupečatljiviji i svuda je prisutan. Reklame i slično.

Vizuelna komunikacija potrošačkog društva? Šta si izdvojio iz pop arta kao tebi bitno?

*PIN-UP, stilizovana žena.

Da li si smatrao da je žena marketinški objekat ili je u pitanju mladalačka preokupacija?

*Mladalačka preokupacija. Nisam ni razmišljao o tome, voleo sam lepo i svedeno. Izdvajao sam delove tela kao autonomne delove lepote jer se marketing time i bavi. Prodaju ženske čarape i prikazuju samo noge sa čarapama. Imaju i plastične noge u izlozima. Bavio sam se problemom marketinga a da nisam bio plaćen za to. Prosto, koristio sam metode marketinga.

Nakon toga interesuješ se za sam dizajn marketinga. Radio si kolaže sa krugovima, kako ti kažeš, tufnama. Pretpostavljam da si hteo da “očistiš” motiv od ljudskog tela i prepustiš se čistim bojama i oblicima. Kolaži deluju psihodelično, hipnotički.

*Da, ali sam počeo da pravim kolaže koje sam radio tako što sam kružno sekao kartone i lepio ih jedan na drugi stvarajući trodimenzionalne ritmove. To me je navelo da kasnije počnem sa asamblažima i skulpturama. Asamblaže sam počeo da radim 2006. i to od različitog đubreta koje sam nalazio po kontejnerima.

Šta si birao u kontejneru?

*Mašine, kablove, najlonke (čarape), prekidače, dugmad, video i audio kasete, kosti, tablete…kako neko umre oni sve izbace u đubre, knjige, ambalaže od lekova, fotografije, časopise itd.

Da li si se osećao čudno i ludo? Da li ti je Šviters bio “podrška u tom poslu”?

*Ne, ja sam za Švitersa saznao tek kasnije. Bio sam mlad, gledao kako da se napijem i da uradim nešto sasvim ekstremno i drugačije. Niti me je zanimao fakultet…završio sam ga posle 12 godina, jedva.

Na kraju, kontejner i jeste poslednji produkt konzumerizma i potrošačkog društva.

*Da, nakon 3d radova (asamblaž i skulptura) vratio sam se crtežu jer je asamblaž skup hobi. Voleo bih da i sada radim asamblaž ali nema se…

Kakav je crtež u pitanju, šta si crtao i čime?

Crtao sam flomasterima i te radove delim na dve grupe: Geometrijska apstrakcija i Figuralna ex libris ilustracija.

Reci nešto o tim radovima.

*Geometrijske apstrakcije sam radio pod uticajem secesije i bauhausa, Klimta i Klea. A figuralne kompozicije pod uticajem amfetamina.

Dobro, zanimljivo je što u istom periodu radiš dve različite stvari. Gde je razlika za tebe, šta ti je davalo jedno a šta drugo?

*Apstrakcija me je smirivala dok su figuralne kompozicije oslikavale moj unutrašnji nemir i erotičnu komponentu.

Apstrakcija koja je ustvari poput crteža australijskih šamana, smiruje te jer si na neki način u dosluhu sa opštim zakonima prirode? S druge strane, podsećaju na neke vežbe pri radnoj terapiji na psihijatrijama. Ponavljanje jednog motiva u beskonačnim kombinacijama govori o velikoj posvećenosti duševnom miru i autokontroli, kao da tražiš harmoniju ispunjenu umnožavanjem jednog malog i definisanog oblika, poput kruga, pravougaonika, kvadrata i sl?

*Tako je. Sve si rekao.

E sad za figuralne ex libris radove, to je jako raznovrstan crtež ispunjen brutalnim i detinjastim slikama ljudskih figura, određenih delova ljudskog tela, drveća, ptica, riba…ma svih postojećih i nepostojećih živih bića, često uz latinske, starogrčke i engleske reči kao poruke. Takve i jesu srednjevekovne minijature koje su vekovima skrivane od očiju javnosti, do pojave interneta. Zanimljivo mi je što nam je obojici zajedničko interesovanje za Srednji vek…da li ustvari svoj lični i društveni haos , to jest, svoju drugu, neželjenu i potisnutu stranu prirode poistovećuješ sa delom istorije civilizacije koja je zaista postojala i na taj način govoriš o “nerešenim” pitanjima duhovnog i samim tim relaksiraš svoju duboku anksioznost?

*Oba. Lepo si to shvatio.

Sa prijateljima i kolegama si osnovao Mubareć kolektiv, 2006. godine. Svake subote ste se sakupljali u podrumu zgrade u kojoj živi jedna od članica kolektiva. Meni lično,bili ste jedina grupa u Beogradu koja mi je jako prijala jer sam, kao vaš stariji kolega već postao usamlje a vi ste radili potpuno ludo ali i zabavno. Interesuješ me ti u kontekstu kolektiva. Po prirodi si usamljenik a tada si bio aktivan, imali ste različite goste na okupljanjima. Koliko je na tebe uticalo to izabrano društvo, sličnomišljenika i prijatelja. Šta si kroz kolektiv likovno otkrio, promenio?

*Otkrio sam lepotu zajedničkog rada i zajedničkog izlaganja na izložbama. Sa saradnicima sam delio iskustva i oplemenjivali smo jedni druge.

Da li si tada počeo da ispunjavaš belinu papira, s obzirom na to da si ranije imao po jedan motiv na belom? Da li si tako sintetizovao kolektiv, kroz filtriranje bliskih interesovanja koje su te nagnale da “puniš” papire do zadnjeg milimetra?

*Ne, to je došlo kasnije, oko 2014.godine,kad sam crtao samo pod uticajem amfetamina.

Aha, ja imam svoje viđenje tvog psihovizuelnog razvoja za koje si davno rekao da je lepo al ne veruješ u to jer si jednostavno izopačen čovek….to si rekao pre par godina. Ja te ne doživljavam tako , naravno. Ceo tvoj dugogodišnji rad ima prirodan tok i razvoj…od ženskih nogu, stopala i prstiju preko pipaka hobotnica i sifa do drveća itd. Imaš jaku unutrašnju motivaciju koja ima zastrašujuću spoljašnost ali je upravo suprotno. Razne opijate koje si do skoro koristio učinilo je da doživljavaš sebe i svoje stvaralaštvo kao bolesnu preokupaciju. Prošao si težak period, sada ideš drugačije kroz život a crtaš nesmanjenim tempom i još ubedljivije. Počeo si da radiš crteže većeg formata, ljudi kupuju tvoje radove, zanimaju se za tebe i kao umetnika i kao čoveka jer si otvoren i deliš osećanja i razmišljanja javno putem društvenih mreža. Voleo bih ako možeš da kažeš nešto više o tvom viđenju stvaralaštva pre i posle bolničkog lečenja na odeljenju politoksikomanije?

*Crtanje u treznom stanju je mnogo teže ali i nekako smirenije. Zadao sam sebi neke ciljeve još u bolnici. Ispunio sam dva: da radim veće formate i da nikada ne kontaktiram jednu devojku. Usamljen sam i svoju samoću ispunjavam crtanjem.

Da li smo srećni što makar imamo sposobnost da umetnošću iskažemo sebe, da li je to dovoljno? Prijatelji ti pružaju podršku i ljubav…da li bi mogao samo od crtanja da živis, da li umetnik može da preživi sam, ne mislim na hranu i najosnovnije biološke potrebe?

*Mislim da ne može. Ja svaki dan sve više padam u depresiju. Treba nam ljubav seksualnog tipa da bismo cvetali.

Sta ako ovim govoriš o čistom nagonu a ne o plemenitijim osećanjima prema drugima, posebno ženama? Da li bi ti pristitutke rešile problem usamljenosti?

*Nebi jer volim da razgovaram sa ženama i da imamo zajedničke teme. Dakle, intelektualno, seksualno.

Shvatam, nisi jedini haha. Dobro, možda smo dovoljno rekli za sada. Malopre si pocepao veliki crtež jer ti jedan mali deo crteža bio neuravnotežen u odnosu na celinu. Prosto, bacio si par dana rada da bi naredni crtež bio perfektan. Da li si to ranije radio?

*Jesam ali nikada sa crtežom tog formata. Sad sam kupio deblji hamer papir i počeo opet.

Ja to vidim kao veliku stvar kod tebe. Veruješ u svoj izraz i želiš da ga prikažeš u punom sjaju. To je ozbiljno. Trenutno su tvoji radovi na grupnoj izlozbi Art Brut Serbia u italiji, takođe si kao deo Art Brut Serbia izabran za veliku grupnu izložbu u Parizu, septembra meseca. Verujem da ćes moći da živiš od svog rada, uz veliku disciplinu i posvećenost. Šta misliš o tome?

*Nadam se da si u pravu. Moja porodica to posmatra samo kao hobi a ne poziv pa nemam neku podršku sa te strane.

Umetnost retko kad i pod kojim okolnostima iskoči iz sfere hobija. Ja smatram da samosvest umetniku daje potrebnu veštinu da se izvuče iz sivila beskonačnih stvaralaca. Umetnik jednostavno ne sme samo da stvara već i da razume ljude oko sebe. Ja već 4 godine ne pijem i od tada vidljivo napredujem u umetnosti jer bolje čujem i vidim svet oko sebe a to i tebi želim. Pričaćemo ponovo za godinu, dve i videćemo šta ćes tada reći. Pre dve godine kada sam objavio tvoj album, jedino što si hteo da napišeš je “Dva dana nisam jeo ni spavao, samo sam crtao gadosti” . Šta bi rekao za kraj ovog razgovora?

*Da se nadam da ću se razvijati uporedo sa svojom umetnošću i naučiti da volim svoju samoću i da slušam više svoje prijatelje.