Kolektivno svesno ili splet srećnih okolnosti

Da li je moguće, da se likovno stvaralaštvo nastalo u kućnim sobicama, podrumima, zatvorima, kafanama, psihijatrijskim bolnicama… da se stvaralaštvo ljudi, koji osim mene nisu diplomirani likovni umetnici, izloži u uglednoj privatnoj galeriji a da to prethodno nije sklepano kulturno – političkim projektom?

Sam poziv i ideja Galerije Štab da naša grupa izlaže u tom prostoru, i još u okviru Mikser Festivala, je meni ravna čudu. Mnogi su me pitali koliko sam platio za takav izlagački termin i prostor. Takva „menadžerska“ mogućnost i potreba kod mene, jednostavno ne postoji. Jedan od vlasnika Galerije, Marko Brun me je pozvao i rekao da bi voleo da izlažemo kod njih, da prati naš rad preko fejsbuka, da možemo da osmislimo dešavanja dok traje izložba i da možemo i da prodajemo radove, bez ikakve obaveze prema Galeriji. Dan pre otvaranja izložbe, Marko mi je dao ključeve galerije i rekao da sam ovih dana ja domaćin!?

Upoznali smo veliki broj ljudi i sjajne pojedince, koji su odlično odreagovali na celokupan rad i ideju grupe. Sklopili smo nova poznanstva i planove za buduće projekte. Imali smo i grupnu posetu nekoliko psihijatara i pacijenata sa psihijatrije Dnevne bolnice VMA …dosta toga za par dana. Izuzetno nadahnuta atmosfera na samom otvaranju, kao i na zatvaranju izložbe, gde smo organizovali crtačku radionicu u kojoj je učestvovalo dosta ljudi koji su radili do kasno u noć.

Nemam odgovor na svoju dilemu ali znam da se sve ovo desilo, to je najbitnije.