Oslobađanje kreativnosti

PROZOR U DUŠU – Kako oslobađanjem kreativnosti razrešiti emotivne blokade

Najčešće ljudi budu iznenađeni kada se nađu u situaciji da se od njih traži da nešto nacrtaju. A upravo to se dešava u dnevnoj bolnici utorkom na art terapiji. Mnogi se bune, saopštavaju da ne vole da crtaju, da to nisu radili od osnovne škole, da nisu talentovani itd. Neki ne prevaziđu te otpore do kraja tretmana. Veći deo se ipak izbori sa svojim strahovima,postepeno se opuštaju, počnu da se igraju sa praznim papirom, ponuđenim sredstvima, uobličavajući svoje ideje kroz vizuelne simbole. I tada nalazimo neke drugačije puteve u njihove unutrašnje svetove, u načine na koje razmišljaju, kako opažaju i doživljavaju sebe, druge, svet oko sebe… Veoma često i oni sami na drugačiji način spoznaju svoje probleme , ponašanja, motivaciju. Upravo čuđenje ih natera da se izmeste iz svoje zone komfora, da promene ugao gledanja, a oslobađanje drugačijeg načina izražavanja dozvoljava da primene korisniji pristup rešavanju problema.

U čemu je prednost nacrtanog u odnosu na ono što je samo izgovoreno? Slika je trajna, ne menja se , nije podložna uticaju zaborava. Simboli otklanjaju inhibicije , bude potisnuta sećanja, reprezentuju ciljeve u budućnosti.Metafora ima sposobnost da izazove emocionalnu komponentu koja se obično štiti. Postoji neverbalno mišljenje, koje nije lako pretočiti u reči. Savremena kultura postaje sve više bazirana na vizuelnom, što podstiče razvoj holističke inteligencije. Oni koji se oslobode i otkriju radost stvaranja, često budu iznenađeni kada na kraju tretmana vide seriju svojih crteža i suoče se na taj način sa svojim unutrašnjim svetom koji postaje vidljiv i njima i drugima. Tek kada ih na kreativan način izbace napolje postanu svesni svojih osećanja, razmišljanja, potreba… Postanu im jasnije greške u načinu razmišljanja koje otežavaju rešavanje problema. Progledaju kada uklone slepe mrlje koje onemogućuju pravilno sagledavanje.
Kako se nijedna promena ne dešava spontano ni lako, (kako na individualnom, tako i na društvenom planu) već je uvek osujećena raznim inhibicijama,inercijama i autosabotažama, to se očekivano javlja i kod naših pacijenata.
Svaka psihoterapija u početku podrazumeva rad sa otporima, a oni , kako reče Freud , menjaju kao kameleon oblike u kojima se ispoljavaju. To se veoma slikovito vidi na analizi crteža.
Mnogi nisu svesni koliko su jake njihove odbrane, koliko su visoki nevidljivi zidovi koje su oko sebe podigli, ali i sebi smanjuju mogućnost bliskosti i komunikacije sa drugima.

Jedna od čestih odbrana je prihvatanje na manifestnom nivou onoga što se od njih traži, ali izbegavanje da se pruži nešto lično (precrtavanje, donošenje gotovih radova, unapred pripremanje šta će se nacrtati).

Neki nemaju uvid u svoje emocije, te beže u apstraktno, intelektualizaciju i udaljavanje od praktičnih problema i bolnih osećanja, što privremeno može smanjiti napetost ali ne doprinosi rešavanju konflikata.

Dešava se da neki ljudi suočeni sa stresom kome nisu dorasli izbegavaju neprijatnost tako što se vrate stepenicu unazad, ponašaju se detinjasto i odbijaju da preuzmu odgovornost , postaju zavisni od drugih.

Ponekad se koriste mehanizmi idealizacije, ulepšavanja svega i negiranja onoga što im smeta jer nedostaje tolerancija na neprijatnost.

Često prepoznajemo rigidnost, doživljavanje stvari u ekstremima, kategorijalno, previđanje čitavog spektra i nijansi boja i osećanja.

Kada se prepoznaju otpori i na pravi način rastumače, prelazimo na probleme koji ih opterećuju. Tada se dolazi do prorađivanja stresova, potisnutih trauma, isplivavanja nerešenih konflikata.

Nekada tema bude i košmaran ili nerazumljiv san. A kako je i za crtež i za san zajedničko vizuelno predstavljanje, a oba su jednim delom produkti nesvesnog, uvek se može uočiti kreativni deo kojim nesvesno pacijenti sami sebe ohrabruju. Često se prepozna potencijal za prevazilaženje kriza, snage, vrednosti, jake strane.