Bombardovanje toplane na Novom Beogradu

Milan Kočijašević

Poštovanje Gorane,

vaš prijatelj Rade Sekulić me je uputio da vam se javim u vezi dva akvarela. Radi se o motivu  bombardovanja toplane na Novom Beogradu, koje je izvršeno 1999 godine, čini mi se u aprilu. Tačan datum nisam zapamtio, ali se sećam da je bio april, rano zorom oko 5 sati. Prilažem vam fotografije dva akvarela, slikana crnom bojom, na licu mesta sa moje terase u Železniku, sa koje se proteže panorama u čijem je centru Novi Beograd. Tako da sam morao to da zabeležim.

Da vam napišem i nešto o sebi, u slučaju da bude saradnje. Zovem se Milan Kočijašević, završio sam Akademiju SPC, za zvanjem diplomiranog ikonopisca, Trenutno se najviše bavim ikonopisom i zidnim slikarstvom, kako seko, tako i fresko. Od 2008 sam konstantno na terenima u Srbiji i Crnoj Gori gde sam radio zidne slike, a neki od njih su: Pranjani, Apatin, Temerin, Kuzmin, Belegiš, Stari Banovci u Srbiji, kao i Hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, selo Rovca, manastiri Beška i Duga, u Crnoj Gori. Izlagao sam ikone isključivo kolektivno, u zemlji i  inostranstvu. Kada se ukaže prilika volim i da slikam, mada mi se i ikone pre mogu  uvrstiti u slikarstvo nego u ono što se danas smatra ikonopisom ( copy-paste preokupacija današnjice).

Svako dobro,
Milan.

Dragi Milane, hvala. Rekao mi je Rade. Najbitnije je da ste ove radove radili u vreme samog bombardovanja, jel tako? To je jedini uslov za prezentaciju, da su radovi nastali u vreme bombardovanja i na teritoriji tadašnje SRJ.

Jeste Gorane, pronašao sam ih juče sasvim slučajno i postavio ih na Limundo aukciju. Tako ih je Rade zapazio i sada su u njegovom vlasništvu. Taj dim se toliko raširio celom panoramom, i imao je čudan oblik, podsećao je na avion. Tada sam za nekih sat vremena uradio desetak komada, a ostala su mi ova dva. Na žalost, nemam onaj ca celom panoramom, ali ga imam negde na fotografiji.

Odlicno, onda ovako. Objavio bih vaš album ali pored ovoga mi treba i vaše viđenje  trenutka kad ste osetili potrebu da radite ove akvarele. Kao čovek, stvaralac, bez dnevne politike a mene zanima trenutak kada ste odlučili da tako posebne radove izbacite na prodaju. Da li ste ih ranije posebno čuvali i da li je možda prodaja tih radova na neki način razočarenje u budućnost, rasterećenje od neprijatnih doživljaja?

Možda vas sada razočaram, ali moji razlozi zašto sam ih slikao nisu za pohvalu. Tada sam opasno umislio da sam umetnik, a to sa sobom povlači mudrovanja i lenjost, pa ništa nisam stvarao. Eksplozija koja me je probudila i crni dim koji je prekrio nebo su bili potrebni da bih se pokrenuo. Posle toga je opet usledila pauza. Retko sam radio. Sada ipak više radim, ali ne nalazim put do publike, zato što je verovatno tražim na pogrešnom mestu ili sam ja zalutao i nisam na dobrom putu. Njih sam postavio na Limundo jer sam ih slučajno pronašao, ništa mi ne znače, pa rekoh da bar nešto zaradim na njima. I tako ih je Rade video. U suštini, još čekam da se stvore uslovi da slikam onako kako bih želeo, a da od toga mogu da živim. Mislim da mnogi imaju isti problem, neko će možda uspeti u toj nameri, ali većina neće. Ja sam u suštini potpuno psihički razbijen od ljudske gluposti unutar crkve, jednoumlja i nemanja osećaja. Na moje i slične ikone gledaju ili kao na naivnu umetnost ili kao na satanizam. Kopija je sveta,  i jedina vredna pažnje, kao i način slikanja onih što su malo odmakli pa slikaju slobodnom rukom u duhu Renesanse Paleologa. Svi drugi koji nesvesno, ali neminovno poprimaju razne druge uticaje, koptske, gruzijske ili preko iluminiranih rukopisa mogu to da rade, ali neka to rade kući. Na zidovima hrama im nema mesta, a od toga se živi. Uglavnom to je to, sve se svodi na egzistencijalne razloge.

Razumem sve i nisam razocaran nego bas zaintrigiran.

E-mail prepiska između Milana Kočijaševića i Gorana Stojčetovića, 26.2.2017.

FB Komentari