SREDNJI VEK

Neugašeno žarlje… ne želim vatru…duvam pažljivo u crno sivo…vidim zlatasto crvenilo… pucketa…osećam miris zapaljenog planinskog suvog drveta…zima je na Šarplanini, ja sam na selu kod babe i dede… Đordano Bruno gori u plamenu…Banović Strahinja nabijen na kolac…Crkva, religija i nacija…zatvaram vratanca starog šporeta na drva…hiljadudevetstoosamdeset i neka godina…

Pre deset godina (2007.) započeo sam seriju slika na fotografijama muzičkih bendova iz osamdesetih godina 20. veka. Fotografije sam našao prilikom krečenja rasprodatih prostorija PGP/ RTS-a u Makedonskoj ulici u Beogradu. Od stotinak fotografija izabrao sam 40 preko kojih sam prskao nitro lakom, crnim poludisperzionim tonerom i grebao ih nožem. Nikakav odnos nisam imao prema onome što fotografije prikazuju, gledao sam ih kao crno bele i sive šare na sjajnom papiru. Nastale su crne slike pune divljeg istraživanja, likovno bogate ali za moj mir, nedovoljne. Tokom godina sam ih nalazio po starim stvarima, posmatrao ih ali nisam smeo da ih diram. Oktobra 2016. pod unutrašnjim psihičkim pritiskom, vesti i informacija iz zemlje i sveta, ponavljanja događaja i društvenih matrica zbog kojih mislim da je svet pakao…setio sam se ovih slika i odmah počeo da ih bojim rubin crvenom akrilnom bojom. Krenuo sam sasvim smireno i pažljivo kao da želim da mi otkriju svetsku tajnu istinu. Da mi kažu da se varam i da ipak preterujem. Strah iz detinjstva zbog sudbina Đordana Bruna i Banović Strahinje određuje mi pravac istraživanja i suočavanja sa mojim apokaliptičnim vizijama sveta.

Religija je crna i zlatna, Crkva i nacija su crvena i bela boja. Tumaram po sebi i najdublje gde mogu da odem je hiljadugodišnji period Srednjeg veka. Propast stare i stvaranje nove, hrišćanske Evrope, velike migracije i ratovi, deobe i stvaranje novih država, siromaštvo i bolesti stanovništva, stvaranje banaka i mnogo toga još. Pravim paralele između istorijskih događaja i svojih psihičkih procesa, protresam nasleđene i stečene slike, vršljam po ličnom i kolektivnom, tražim izlaz iz gomile civilizacijskog otrova…želim da dođem do pećinskog čoveka, pružim mu ruku i kažem: “Zdravo Gogi, kako si?”