Analiza crteža i bolesti zavisnosti

U Dnevnoj bolnici Klinike za psihijatriju VMA se sa pacijentima već 25 godina sprovodi art terapija. Na taj način se pokušava da se prirodna čovekova potreba za stvaranjem iskoristi u terapijske svrhe. Kreativnost može da nam pomogne da prepoznamo svoje slabosti, blokade, sagledamo problem na drugi način, naučimo nove metode rešavanja problema i izađemo iz začaranog kruga u kome se stereotipno ponavljaju pogrešno naučeni obrasci ponašanja.

Sa druge strane, ta stvaralačka energija je često blokirana, do nje se ponekad teško dolazi. Spontanost i kreativnost koje su tako bliske deci, sa njihovim odrastanjem počinju da se blokiraju, zanemaruju, često i kažnjavaju. Postoje mnogi pokazatelji da se kreativnost ne vrednuje dovoljno u savremenom društvu. Školski sistem koji se bazira na reproduktivnom znanju implicitno šalje poruku da je kreativnost nepotrebna, suvišna, ponekad i nepoželjna. To su neki od razloga zašto je rad na prevazilaženju unutrašnjih kočnica dugotrajan proces koji zahteva strpljenje, samodisciplinu i nije uvek prijatan.

Kreativnost je prirodan poredak života, suštinski deo čovekove prirode. Ona nam je bila neophodna za opstanak i bolje prilagođavanje. Ona donosi napredak u nauci i veću produktivnost. Svaki čovek je poseduje koristio je ili ne, bio toga svestan ili ne.

Kreativnost je mentalni proces koji uključuje stvaranje novih ideja, pojmova ili rešenja problema ili nalaženje novih veza između postojećih ideja i pojmova.

Paradoksalno, iako je zahvaljujući kreativnosti čovek napredovao na evolutivnoj lestvici, nikad brži razvoj tehnoloških dostignuća doprinosi da savremeni čovek ima sve manje mogućnosti za stvaralačko ispoljavanje. To dovodi do udaljavanja čoveka od svoje suštinske prirode i uslovaljava javljanje brojnih poremećaja.

Kroz umetničke produkte su se oduvek izražavale ljudske misli, osećanja, radost, ciljevi, fantazije. Vizuelne umetnosti oslanjaju se na neverbalno mišljenje koje je primarnije od verbalnog, prisutno kod čoveka još pre pojave govora, svesno, a često i nesvesno, ali uvek utiče na naša osećanja i ponašanja.

Mnogi naučnici došli su do značajnih otkrića vizualizacijom, bilo kroz vizuelne predstave u budnom stanju, ili kroz snove. Tako je Valton otkrio strukturu DNA, Kakule prsten benzena, a Ajnštajn se u svom istraživačkom radu više oslanjao na vizuelne predstave, dok je reči koristio tek u kasnijoj fazi.

Ljudi su kompleksna bića sa vizuelnom, racionalnom i emotivnom komponentom.

Rezultati istraživanja art projekata u nekim školama u Americi pokazuju da vizuelno art iskustvo dovodi do poboljšanja kognitivnih sposobnosti: sposobnosti selekcije, kombinatorike i kreativnosti.

Upravo pomenuta istraživanja i naše dugogodišnje iskustvo sa art terapijom u Dnevnoj bolnici potvrđuju značaj kreativnosti u funkcionisanju čoveka.

Bolesti zavisnosti su sa godinama sve rasprostranjenije u celom svetu. Osim zavisnosti od psihoaktivnih supstanci (alkohol, droge) javljaju se sve više nehemijske zavisnosti (zavisnost od igara na sreću, patološko kockanje, interneta, mobilnog telefona, televizije, kupovine, rada, seksa). One, upravo suprotno uvreženom shvatanju remete kvalitet života i osiromašuju stvaralačko ispoljavanje.

Crteži nam pomažu u razjašnjavanju nekih dijagnostičkih dilema u radu sa raznim vrstama poremaćaja, pa tako i sa bolestima zavisnosti. Oni mogu da upute na prisustvo nekih simptoma, npr. problema sa raspoloženjem ili posttraumatskog stresnog poremećaja koji su prikriveni zloupotrebom alkohola ili nekih drugih psihoaktivnih supstanci.

Često se na crtežima mogu videti pokazatelji mogućih organskih oštećenja kognitivnih funkcija koji se dalje ispituju kroz savremene dijagnostičke metode.
Crteži mogu da pokažu koliko su pacijetni prihvatili svoj problem, da li su ga svesni, kako ga doživljavaju. Gotovo redovna pojava kod bolesti zavisnosti je da se problem negira, ne vidi, minimizira. Već njegovo sagledavanje je prvi korak ka rešavanju problema.

Ponekad crtež može poslužiti kao reflektor koji osvetli slabu tačku. Kroz sadržaj crteža ispoljavaju se nerazrešeni konflikti koji doprinose nastanku bolesti zavisnosti. Kada se to prepozna sugeriše se da pacijenti prorade svoj problem na individualnoj ili grupnoj psihoterapiji.

Neretko, crteži ukazuju na krize kroz koje prolaze naši pacijent u procesu prevazilaženja problema zavisnosti. Apstinencijalne krize su jedna od karakteristika svih zavisnosti, očekivane su i treba pomoći pacijentu da ih prepozna, osvesti, prevaziđe i nastavi da koristi novonaučene mehanizme savladavanja. Zbog toga su crteži koji na njih skreću pažnju veoma dragoceni, slično kao i snovi upozorenja. Znaci apstinencijalne krize mogu se prepoznati kroz analizu, asocijacije crtača, ponekad i kroz pomoć ostalih članova grupe.

Posebno je značajno kada nam crtež ukaže na terapijski napredak. To se može prepoznati kroz donošenje odluka i opredmećivanje pravila koje su usvojili ili sami uspostavili, kao i prikaz doživljaja napretka.

Sagledavanje serije crteža pacijenata od početka njihovog boravka u Dnevnoj bolnici do izlaska iz nje pruža uvid i osoblju i pacijentu u dinamiku njegovog rada na sebi i stepen oporavka do koga je tokom lečenja došao. Kada i sami pacijenti uporede svoje crteže na početku lečenja sa onima na kraju lečenja, postaju svesniji razlike u svom funkcionisanju mnogo jasnije nego kada im to samo neko kaže. Prva dva crteža su sa početka terapije, vide se znaci kognitivnog oštećenja na prvom crtežu, a na drugom način funkcionisanja osobe u fazi zavisnosti. Druga dva crteža su sa samog kraja lečenja, gde se vidi promena stila života, redefinisanje sistema vrednosti. Naravno da nije moguće za svega nekoliko meseci koliko traje lečenje u Dnevnoj bolnici postići trajnu promenu, ali se lečenje nastavlja ambulantno i nakon otpusta sa poluhospitalnog lečenja, kroz druge oblike rada .

Važno je napomenuti da nema gotovih interpretacija, da se uvek uzimaju u obzir asocijacije pacijenta jer je simbolika onog što je nacrtano individualna, kao i da je uticaj grupe veoma važan. Analiza crteža je kompleksna tehnika koja pruža mnoštvo informacija kako na planu sadržaja crteža, kako onoga što je vidljivo na crtežu, tako i onoga što nije, što je ostalo skriveno.

Od posebnog je značaja interakcija među članovima grupe, njihova međusobna zapažanja, kreiranje zajedničkog crteža, nastalog od svih individualnih crteža pacijenata. Ona omogućava da se indirektnim pristupom, preko likovnog izražavanja izbegavaju otpori strukturisani u verbalnom i povežu sa emotivnim delom pacijenta. Upravo u emotivnom delu se krije pokretačka energija koja je neophodna za proces promene u savladavanju zavisnosti.