Poseta Art Brut Centru Gugging

Otkad znam za Dibifea i art brut, znam i za Art Brut Centar / Gugging, koji se nalazi pored Beča , u Austriji. Početkom avgusta ove godine posetio sam ovaj Centar, koji je u meni uvek budio veliko poštovanje i interesovanje. Iz nekog razloga, odlazak u Guging sam doživeo kao hodočašće. Prezasićen aktuelnom komercijalizacijom art brut umetnosti, koja vodi do direktnog sputavanja prirodnog razvoja i ontološkog smisla ovog , veoma specifičnog umetničkog pravca, otišao sam u Guging da osetim originalnu umetnost i ozbiljan, kontinuirani rad ljudi koji vode ovaj Centar. Do Guginga se iz Beča dolazi veoma lako i brzo. Sa stanice Marija Guging pešačio sam par minuta, uzbrdo do Centra ,okruženog mirom i borovom šumom. Na ulazu u dvorište naišao sam na pravilno popločan zidić, specijalno instaliranog za Augusta Valaa,na kome je oslikao svoje viđenje biblijske priče o Raju i iskušenju Adama i Eve.

U Muzeju je bila postavka Mali formati i Remek dela . Sjajni radovi i sjajna postavka radova. Svi radovi su izloženi u skladu sa svojom poetikom i zajedno predstavljaju veliku i dinamičnu izložbu. To mi je odmah ukazalo na jedinstveni odnos i međusobno razumevanje umetnika i ljudi koji rade s njima. Takođe, varijacije u formatima radova su fantastične. Iz nekog skromnog iskustva znam da je skoro nemoguće ohrabriti umetnika, koji se inače izražava na malom formatu , da pređe na veliki format. Mogu da naslutim napore ali i zadovoljstvo u ovakvom kreativnom procesu proširivanja.

Bilo bi nemoguće opisati sve izložene radove zato ću naglasiti samo nešto što se razlikuje od većine radova. Recimo, oslikani sto Augusta Valaa , postavljen je na ogledalo gde se vidi da je umetnik oslikao i donju stranu stola. Tako, publici nevidljivi deo stola , preko ogledala, postaje vidljiv u novoj vizuelnoj perspektivi i kontinuitetu.

U Garberovom salonu se nalaze fotografije Guging umetnika velikana, ispod kojih je precizno opisana linija razvoja Centra od samog početka 1899. pa do današnjih dana, gde se linija završava isprekidano u tačkama. S druge strane prostorije nalaze se radovi, kao i predmeti sa buvlje pijace i iz svakodnevnice na koje je nailazio Johan Garber. Bojio ih je i davao im drugo značenje. Ima puno oslikanih krstova i cela postavka odaje utisak religioznog i intimnog, što doprinosi posebnom osećaju kod posetioca. Na zidu je instaliran zatvoren prozor kroz koji nas, sa nalepljene velike fotografije , umetnik posmatra i osmehuje iz parka, u zimskom periodu. Izložen je i deo asfalta na kome je Garber naslikao srce i potpisao svoje prezime.

Dalje, u drugoj prostoriji je bila izložba crteža nemačkog umetnika Ingolfa Ebelinga koje je radio na pozadinama razglednica. Iscrtavao ih je žutim apstraktnim, geometrijskim i antropomorfnim oblicima sa ciljem da ih uradi ukupno million. Postavka je postavljena perfektno i tačno u skladu s količinom crteža i naglašava sukcesivan razvoj i umetnikov, gotovo fanatičan cilj. Postavka kreće sa jednim crtežom pri dnu zida a završava se radovima preko celog zida tako da podseća na snop sunčeve svetlosti koji se širi u beskonačnost.

U jednom delu muzeja su izloženi plakati sa izložbi, među kojima je i plakat izložbe srpskog umetnika Save Sekulića. Svidela mi se mala slika Augusta Valaa na dnu zida, ispod izloženih radova . U pitanju je naslikani miš sa isplaženim jezikom koji ustvari,odmereno animira postavku i budi simbolične asocijacije. U holu, na ulazu muzeja stoji bogat izbor knjiga, plakata,suvenira, ručno izrađenih tašni, novčanika i sličnih upotrebnih predmeta. Kupio sam ogroman katalog Remek dela Guginga za samo 20e?! U njemu je Johan Fajliher opisao 101 delo iz kolekcije, sa izuzetno kvalitetnim fotografijama radova i biografijama umetnika.

Toaleti su takođe zanimljivi jer su na vratima originalni crteži koji označavaju koji je muški a koji ženski ulaz. Enterijeri su im jasno definisani,muški je potpuno obojen plavom a ženski crvenom bojom.

Posle obilaska, seo sam ispred muzeja da se odmorim. Imao sam još toga da obiđem, čudesnu Kuću čoveka-ptice i naravno, Umetničku kuću. Prišao mi je jedan mladić i na srpskom pitao da li zaista dolazim iz Srbije. Potvrdio sam mu i pitao ga da li zna srpski. Rekao mi je da zna vrlo malo i to, nazive nekih životinja i psovke. Radio je nekad sa srpskom decom i tako naučio po koju reč srpskog. Dalje smo razgovarali na engleskom. Pričao mi je o svojim radovima, o tome da mu je lepo u Umetničkoj kući, čak ima zasebnu sobu. Uglavnom u toj kući žive muškarci ali sada imaju i jednu ženu, na šta su veoma ponosni a posebno uprava Centra. Razmenili smo fejsbuk adrese i pozvao me da vidim zgradu gde stanuje. To je čuvena oslikana zgrada koja je dom za umetnike. Nisam hteo da ulazim bez dozvole već sam samo ušao da pogledam hol Umetničke kuće, u kome je veliko srce na centralnom zidu. Umetnik s kojim sam se upoznao se zove Maksi Somerer i dosta je mlad. Doneo mi je da pogledam njegov album crteža, uglavnom skica za grafite na zidu. Meni su se posebno svidele njegove verzije drveća. Rekao mi je da je već dve godine u Centru i da za dva meseca ide kući jer je imao probleme u glavi. Nadam se da ih više neće imati…pozdravili smo se i nastavio sam do Kuće čoveka –ptice.

Kuća čoveka-ptice je posvećena radu multimedijalnog umetnika Hansa Langnera, alijas Birdman. Prednji deo fasade kuće je ustvari zidna instalacija, koju sam doživeo kao veliki asamblaž u kome je umetnik predstavio ptice u najraznovrsnijim formama i materijalima. Koliko sam razumeo, instalacija će biti izložena do 2017. godine. http://www.birdtoelz.de/

Kraći presek istorije Guginga

Pre 60 godina,psihijatar Leo Navratil je , u to vreme, Guging Domu za oporavak i stare, počeo da koristi crtež u dijagnostičke svrhe, došavši na ideju preko knjige američke psihološkinje Karen Mahover. Tražio je od pacijenata da crtaju osobu, ličnost ili drvo na malom komadu kartona, formata obične razglednice. Radovi nekih pacijenata su bili toliko izražajni i originalni da su Navratilu dali osnove za umetničku psihoterapiju. Posle posete izložbe Art Brut ( fr. sirova umetnost) u Parizu 1967. godine, Navratil je počeo da sarađuje sa Dibifeom. Poslao mu je Hauserov crtež Crnkinja, kojim se Dibife oduševio . Kasnije je sve druge dobijene radove od Navratila iz Guginga, Dibife uvrstio u Art Brut pokret.

Crnkinja, Johann Hauser / Photo by Museum Gugging

Nakon toga , Navratil piše knjigu Šizofrenija i umetnost i počinje saradnju sa austrijskim umetnicima Piterom Pongracom, Arnulfom Rajnerom, Alfredom Hrdlickom, Peterom Handkeom, Ernstom Jandlom, Gerhardom Rotom i Andreem Helerom, koji su podržavali i uviđali umetnički kvalitet tih radova.

Već 1972. godine otvorena je prva prodajna izložba radova 14 pacijenata, nazvana Pareidolija. (Pareidolija je psihološki fenomen u kome ljudi opažaju i vide „značajne“ sadržaje kroz apstraktne zvučne ili vizuelne forme).

Posle ove izložbe stvari su krenule dobrim tokom. Navratil je želeo da nagradi talenat svojih pacijenata i već 1981. godine uspeo je da rashodovanu zgradu u okviru bolnice, pretvori u Centar za umetnost i psihoterapiju.

1983. godine dolazi psihijatar i umetnik Johan Fajliher , kao Navratilov asistent. Moram da naglasim da je dolazak aktivnog umetničkog stvaraoca,vajara koji je povrh toga i psihijatar, ključna stvar i primer za divljenje u kultivaciji art bruta. Na njegovu inicijativu počinje oslikavanje fasade zgrada. Posle tri godine rada, Johan nasleđuje Navratila i transformiše Centar u stambenu zajednicu umetnika i osniva Umetničku kuću. Ta promena je označavala novu perpektivu u kojoj centralno mesto zauzima talenat a ne bolest stanovnika. Naziv pacijent je jednostavno izbrisan iz upotrebe. Umetnička kuća razvija društveno – terapijski sadržaj koji se značajno razlikuje od Navratilove umetničke psihotrapije.

Johan Fajliher je umetnički direktor i kustos Guging muzeja. Kao vajara, upoznaćete ga na njegovom sajtu: http://www.feilacher.com/

Danas , Art Brut Centar / Guging zajedno čine: Umetnička kuća, atelje guging, galerija guging i muzej guging . VIDEO