Kretanje autobusa na kolenu

Oduvek imam eksperimentalne crteže koje dobijam na poseban način. Crtao sam zatvorenih očiju, levom rukom (ja sam desnoruk ),nogama, ustima, u potpunom mraku, potpuno pijan, bez daha…Birao sam atmosfere i mesta gde ću crtati, pa imam dosta radova iz autobusa, autobuskih stanica i kafana, groblja, wc-a, zoo vrta, Domova zdravlja i sl. Rađeni su hemijskom olovkom ,uglavnom na papirima blokčića i svezaka, na linije ili kvadratiće. Linije i kvadratići su mi bili kao koordinatni sistem preko koga razvijam mrežu svesti.

Crtanje prilikom vožnje autobusom je praksa koju koristim već 12 godina. Na početku sam crtao ljude i fleke, naftne mrlje ili zapekle povraćke po podovima autobusa, sve dok nisam jednostavno počeo da pratim ritam vožnje autobusa. Potpuno smireno , držao sam hemijsku olovku po površini papira i puštao da ljuljanje pri vožnji, iscrtava papir. Inače, hemijska olovka je cev, napunjena mastilom koje okreće i nanosi na papir, loptica na vrhu. Njene mogućnosti kretanja u svim pravcima su maksimalne, brzina takođe, tako da veoma verno može da prati ljuljanje pri vožnji.

Mnoge od tih crteža ostavljam čiste ali ih uglavnom dovršavam kasnije. Posmatram ih svih uglova i gde osetim potrebu, nastavljam da ih radim hemijskom olovkom ili drvenim bojama, akvarelom i flomasterima.